Алексиначке вести - новости Алексинац
Претрага
cirilica | latinica

Између себичности и глади

rss

19.03.2007. Александар Гвозден

Србија на почетку 21. века - људи на јавним функцијама се богате док сиротиња умире од глади

Између себичности и глади

Стварно је била срамна референдумска кампања за неку чудну врсту устава. О уставу ће време рећи своје, али понашање политичара, њихов однос према сиротињи и слух за народне проблеме је крајње понижавајуће. Управо је устав онај (зато би и требало да се пише великим словом) који се доносе да се обузда понашање оних на власти. Такав устав очигледно нећемо дуго видети. Странке су лепо поделиле и потрошиле паре које им ни по једном закону не следују. Промовисање устава је била у ствари промовисање странака на власти (не говорим о Влади већ о свим странкама које имају приходе из буџета). Нико и није промовисао оно што пише у уставу, већ су, кријући се иза националних осећаћа, трошили народне паре.

А онда, тек када неко умре, сете се и народних кухиња. Аутор овог текста се пре пар година трудио да активира народну кухињу у Алексинцу. И поред међународне донације која је, поред већ инсталиране опреме за кухињу, обезбедила намирнице за спремање оброка кухиња није заживела. Разлог - није било слуха да се из општинског буџета обезбеди новац за припрему оброка! Међутим, било је новца за разне друге светковине и прославе. Како цинично - потрошити новац на  прославе поводом разних измишљотина, а рећи како народ не треба хранити већ треба сам да заради. Онај код кога је кеса рече: нека узму мотику у руке, и извуче из оне кесе новац да плати "крканлук".

За време кампање која је до сада највише коштала умрло је троје људи од глади. Ко зна колико још због разних других немаштина. Нико због тога није одговарао, нико се од владајућих није чак ни трзнуо, а камоли да покаже да у србији има морала. Морално је само трошити новац из националног инвестициног плана (још једна Измишљотина).

Сетих се Смиљка и његовог ментора Веље како пре пар година уделише најновији аутомобил (и ко зна шта још) генералу Лазаревићу. О генералу не бих говорио - да ли је или није крив - али ваљда има неког реда у овој земљи. Ваљда постоји процедура како се неко проглашава заслужним грађанином. Лоша дела не могу да пониште она добра. Али, ако за утврђивање кривице постоји суд, па ваљда постоји и нека комисија за признања.

Али, ћутали су и Смиљко и Веља док су људи из околине Ниша тражили да им се обезбеди кров над главом који су изгубили у бомбардовању. И опет је човек морао да умре да би Смиљко рекао како је то затечен проблем. Чудно, па наслеђују се и привилегије и проблеми.

Косово је оно где смо нарочито доследни. Метар по метар, ар по ар, сада и хектари - продаје ко како стигне већ годинама. Па није ми јасно одакле више продају. Ови јадници што остадоше, они немају шта, али зато њихови представници... ма шта их брига, није њихово. Ако може министар да продаје пасоше, па могу и смртници по неку диплому.

Али став - шта после независности. Инсистирање на томе - како ћемо се понашати сутрадан после признавања је као покушај да прича поново почне. Мене заправо интересује како ћемо се понашати и живети 10 година након дана К. Покушајте само да замислите. И немојте друге да кривите - кривите себе јер сада сте ту!

И још једна паралела. Пре пар година једва добисмо председника. После дуго навлачења и спуштања цензуса. А сада не можемо ни владу ни скупштину. У пат ситуацији можда следе нови избори. Али они неће решити ситуацију, већ ће се само редови укопати још дубље.

И шта сада. Предложићу анексију од стране Deutche Bundestag-а, или можда повратак Краља (звучи као господар прстена III део). Срби су доказали да демократија није за њих већ само чврста рука. Чврсте руке сада нема, нема организације, па свако гледа само своје интересе.


Заједнички интерес - па, наравно потрошити паре из буџета, нип-а...

Коментара: 5


# народна кухиња аутомобил Александар Гвозден
@agvozden @


 

▲ ▼ [+][-]


  • (+1) (-0)

    данас 16.04.2007.
    Сиротиња у Србији, судећи према подацима Црвеног крста, тешка је и Богу и држави. Наш лист јуче је објавио да најбогатији људи у Србији нису евидентирани као донатори Црвеног крста за помоћ сиромашнима, иако су неки од њих на светским листама милијардера.
    Према подацима Пореске управе у Србији је у току прошле године удвостручен број милионера: 18.175 грађана пријавило је већи годишњи приход од 1.142.820 динара. Међу овим пореским обвезницима вероватно претежу они чијих стотињак хиљада динара месечне зараде не обезбеђује улазницу у богаташко друштво. Али, ноторна је чињеница да се на врху социјалне пирамиде, у држави која још грца под бременом транзиције, налази немали број "династија" којима је доступан и највиши ниво луксуза, препознат у америчким ТВ сапуницама.

  • (+1) (-0)

    данас 16.04.2007.
    С друге стране, озбиљна истраживања указују да приближно 2,8 милиона овдашњих становника својим приходима не може да подмири основне животне потребе садржане у такозваној потрошачкој корпи и да чак милион и по њих живи у екстремној беди.
    Српски политичари нерадо говоре о новој финансијској елити. Разлог су вероватно разгранате јавне и тајне везе с њима које политичким странкама директно помажу у борби за власт. Заузврат, финансијерима се додатно обезбеђује недодирљивост и, наравно, наставак енормног богаћења. Занимљиво је да овдашња власт, ма које партијске боје била, ништа радије не говори ни о сиромаштву. Када то и чини, она указује на раст животног стандарда уз неизбежно подсећање на деведесете и тадашњи економско-финансијски колапс Србије. Поред тога, надлежни за социјалну политику баратају статистиком у коју је тешко поверовати управо због спорних метода којима се мери сиромаштво. Стога подаци, без изузетка, указују на константно смањење оних којима је потребна помоћ.

  • (+1) (-0)

    данас 16.04.2007.
    Социјална беда није омиљена тема ни политичара у другим државама, али се на овим просторима она једноставно намеће на сваком кораку - вири иза сваког угла, из контејнера, са сваког другог прозора, из безброј новчаника...
    Бити сиромашан није срамота, каже народ. Ни богатства се не треба стидети, сматрају политичари. Сиромаштво је у Србији данас транспарентније од свих политичких и економских тема. Не виде га само они који би и те како могли да припомогну његовом смањењу. У Црвеном крсту, који уз помоћ локалних самоуправа, Владе Србије и Норвешког ЦК свакодневно у шездесетак Народних кухиња нахрани 20 хиљада гладних, кажу да су потребе много веће, али да донације опадају. Због тога и спомињу домаће милијардере којих на листи донатора и даље нема.

  • (+1) (-0)

    Aleksandar 07.12.2008.
    http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2008&mm=12&dd=05&nav_category=12&nav_id=332646

  • (+1) (-0)

    Milan 02.11.2011.
    Idu novi izbori, hranite ljude...


[ Додај коментар ]


Будите обавештени

Дозвољавам да ми овај портал доставља обавештења о најновијим вестима