"Добре комшије" уредиле заједничко двориште

Бетон у центру града заменили су малом зеленом оазом, у којој уживају све генерације и њихови љубимци. Уз подршку ЕУ Ресурс центра и њихових партнерских организација простор је уређен и мобилијаром, а комшије кажу да имају још идеја за уређење овог простора, пише портал Media&Reform.

Један од представника Групе грађана “Добре комшије” Драган Радосављевић каже да је на идеју о уређењу дворишта дошла његова супруга. 

Прошле године смо удомили пса и да би имали где да га изводимо, ми смо дошли на идеју да очистимо. Овде је била џунгла, није било двориште већ џунгла. И онда смо очистили прво то двориште, па трсили, па избацивали шут, не само она и ја, већ и цео комшилук – прича Драган.

Након чишћења посејали су траву и поставили импровизоване клупе од палета. Уређење су почели марта прошле године, а док су сређивали сазнали су да могу да потраже и финансијску подршку.

На друштвеним мрежама смо наишли на конкурс невладине организације и требало је да оформимо неформалну групу грађана. У договору са комшијама смо то и урадили да би могли да аплицирамо на конкурс. Прошли смо, добили новац и купили парковски мобилијар од тих средстава – додаје Драган.

Његов комшија Војкан Младеновић, иначе инжењер шумарства у пензији, каже да иако у овој згради на самом шеталишту у центру Алексинца живи већ 60 година, досад није успео да издвоји време и за уређење овог заједничког простора. 

Мотивација су им били бројни пси који су удомљени, а којима је био потребан простор у коме ће имати бар мало слободе. Укратко је описао и како је двориште некада изгледало.

Па видите ево један пример, када смо чистили нашли су тетрапак млека из 1974. године. То мислим да је довољно да се каже шта је. Шибље, дрвеће, ту смо вадили пањеве, стабла, људи из шумске секције су нам помогли да то посечемо пошто су имали јаке машине, копали, ископавали. Ја сам овде ишао са шипком и вадио камење, цигле које су испод које нису видели. Колега Драган је доносио хумус, замљиште, прерађивали, дорађивали, јер ово никад није било земљиште, био је шодер – појашњава Војкан.

Свако од комшија је дао свој допринос, а Војкан каже да иако је годину дана био кратак период за биље које су посадили, један дуд је већ родио. У плану је још идеја којим ће временом додатно да оплемене овај простор, како би сви могли да уживају у малој зеленој оази у центру града.

Тема је баш била уређење међублоковског простора и дошли смо на идеју да мало оплеменимо овај простор, првенствено због нас станара, да имамо неку своју интиму овде, а и деца се сакупљају увече, скоро су два рођендана деца из улаза правила, а и ми бежимо, јер на излазу из зграде је одмах шеталиште, галама, овде се од тога ништа не осети, тако да увече седимо, дружимо се, смејемо се – истиче Драган.

Комшиница Марија је истакла да је двориште било потпуно запуштено и ни налик ономе како данас изгледа, а да су у томе успели захваљујући заједништву и подршци организација за набавку мобилијара.

Овим удруживањем смо показали да можемо да направимо један наш мали рај, да кажем тако. Кренули смо од основних расчишћавања, пошто је било онако, не можете ни да замислите, ни налик овоме. Кренули смо, да кажем, од почетка, гледали да то одрадимо до ситница, до детаља естетских наравно. И сада ево већ су кренули лепи дани и користимо га да увече уживамо, мислим поготово увече, деца се играју, вечерамо ту, дружимо се – истакла је Марија.

Закључују и да није ствар само у лепоти и новом месту за дружење и окупљање, већ да је ово и њихов позив другим станарима да уреде своје двориште или међублоковски простор.