Вашар у Алексинцу, на коме се најбоље види како људи преживљавају
Свега има од робе, малтене и од "птице млека", то истина, само муштерије некако фале, у врели јулски дан на тродневном алексиначком вашару крај обале реке Моравице. Та манифестација одржава се традиционално у градском кварту, близу аутобуске станице.

"Леле, леле, што је запело сунце, ће нас истопи к'о месце под сач!", узвикује средовечни продавац пластичних папуча на улазу у традиционални летњи вашар у Алексинцу. Тезге и импровизоване тезге стиснуле су се на пространом паркингу уз реку, а поред њих дежурају трговци производа од игле до локомотиве пуна три дана, од сабајле до око 20 часова, извештава портал Нова.рс.
"Први дан, у недељу, на црквени празник светог Петра и Павла имали смо најбољи пазар и дошло је највише људи из Алексинца, Ниша, околних села и бања, ваљда због викенда. Није ударила ни врелина до данас, лакше се десило. Али, не могу да лажем, не купује се као лане и преклане", открива госпођа која продаје цветни засад, а "она зна зашто неће да се именује за јавност".

Међу шетачима на вашарском платоу затичемо и брижну маму да ћерки на лицу места испроба памучну мајцу да јој не буде кнап.
"Редовно купујемо поткошуље, доњи веш, мајце на пијаци, сада смо дошле на вашар да упоредимо цене. Нису јефтиније од пијачних, али овде може и да се ценка па се исплати", искусно каже мама.

"Наш Алексинац нема висок стандард, значи нам кад стигне више различите робе да бирамо. Обичан свет нема за луксуз, живимо од данас до сутра, како знамо. Овде нема богаташа, брчкају се они већ на морима и где воле!"
На врелом плочнику продавци се од сунца крију качкетима, сунцобранима, импровизованим платненим надстрешницама, сунчаним наочарима, а неки су и задремали у хладовини. Из комбија вире каблови звучника с којих бије наш јужњачки мелос, латино ритам и ромске живахне песме.

Оркестар из околине града је најавио долазак да подигне расположење вашарске купо-продаје у Алексинцу, али у међувремену погодио тезгу на вишедневној ромској свадби у нишкој махали, па нису могли да засвирају и на вашару. Ту информацију смо из прве руке сазнали од Радмила из села Мозгова, он је уговарао те музичке разоноде и поручује "биће други бенд следеће године, обавезно дођите!".
Новици из Власотинца, осмех од ува до ува, док продаје поред осталог и звонца за краве, прибор и алате за сређивање баште, ужад… Описује свој шмекер стил са шеширом као "каубоја с јужне пруге".

"Само да смо здрави, продаће се и роба, кад тад. Ми, јужњачке вреле крви смо баш издржљиви кад стисне и немање и имање, важно да се преживи уз чист образ. Кад сам поред моје жене, ма све имам, бога ми!", признаје док му се супруга смеши због гласне изјаве љубави.

"Леп живот не пада с неба, морамо да се боримо за њега! Неће ниједна власт да нам га поклони, осим најчешће само себи", каже продавачица завеса на метар и кило. Препоручује завесе једној девојци, јер су одличан квалитет и не морају да се пеглају, "само веш машина опере и бациш на штрик да се суше".

Да се обиђу све тезге треба лагано око један сат. Не, није нам сунчаница замантала поглед, и није сан, него су се заиста појавили бели анђели испред нас. На гомили, бели, главати, крилати, буцмасти, од керамике, поређани у кутији чекају купце који воле те фигуре као украсе за полице.
"Ма, јел да, да су као живи, и џабе скоро, ево по 60 динара сваки! И хор анђела да имаш за терасу или уз прозор, уз саксије", предлаже продавац амбијент за будућу адресу анђеличића.

"Ја их погледам, каже он, и одмах ми буде лепо, а живот тежак к'о туч! Боримо се, биће једном боље! Јак смо народ, цео свет то зна!"
Брачни пар са два дечака из Македоније радознало гледа чутуре и чокањчиће. Туристички су први пут свратили у Алексинац, па су им предложили да обиђу вашар.
"Волимо Србију, често посећујемо разна ваша места, ми смо наставници и наше синове учимо географију путујући кад се има одмора и нађе повољан пристојан смештај за нас четворо."

На тезгама и поређане на картонима на плочнику ређају се и књиге, половна одећа и обућа, сламнати шешири, лампе и лустери, пластичне и пуфнасте меде, лутке, лопте…
За плиће џепове, берићетна плима асортимана робе. И за све узрасте, само да се дочекају купци…

На вашару се, колико се знало и умело трговало, па и огладнело и ожеднело. Пљескавица у лепињи 200 динара, шницла 400, пластична чаша точеног пива 200, кугла сладоледа 200, а већа кугла 250 динара. Децу су радовале розе и плаве шећерне вуне, а и по неки одрасли су се почастили сећајући се свог детињства и вашара.

"Долазимо и на вашар 20. августа у Сокобањи, биће ваљда више муштерија. Лето нам добро дође да продајем мало чарапа и гаћа, мало пешкира и постељине, тако пензионерски џеп зашијемо сваког лета", прича Надежда из Нишке бање.
"Радила сам у државној фирми око 40 година, фирма отишла под стечај. Пензија је мала да сачекамо цео месец с њом мој муж и ја, а не могу унуцима да не дам џепарац. Муж је био рудар, на лекове му иде већина пара од пензије", објашњава Роса из Алексинца, зашто не пропушта да постави тезгу са тренеркама, ни на једном летњем вашару у српским местима с јужним поветарцем.
- #Алексинац
- #вашар






















0 Коментара