Зашто Исланд од туриста тражи једно обећање пре него што крену у обилазак земље

Зато су исландске туристичке организације пре неколико година покренуле иницијативу The Icelandic Pledge, добровољно обећање којим се посетиоци обавезују да ће поштовати природу, кретати се искључиво означеним стазама, не остављати отпад, не возити ван путева и иза себе оставити исти пејзаж какав су затекли. Нема казне ако обећање не потпишете, нити ће вам ико тражити доказ. Идеја је много једноставнија – да вас подсети да сте гост у једној од најочуванијих природних средина на свету.

Такав приступ можда најбоље описује Исланд. Уместо ограда, забрана и контролних пунктова, овде се много тога заснива на поверењу. А управо захваљујући том односу између државе, локалног становништва и туриста, острво је успело да сачува природу упркос чињеници да га сваке године посети вишеструко више људи него што има становника.

Већ после првих километара вожње постаје јасно зашто је ово обећање важно. На релативно малом острву смењују се призори који делују готово нестварно – моћни водопади, поља лаве обрасла маховином, црне вулканске плаже, ледене лагуне и гејзири који избацују врелу воду високо у ваздух.

Земља у којој природа има предност

Исланд је површином готово трећину већи од Србије, а има мање од 400.000 становника. Управо због мале густине насељености и пажљивог планирања, велики део земље остао је готово нетакнут.

Оно што посебно изненади многе посетиоце јесте чињеница да већина најпознатијих природних атракција није ограђена нити претворена у комерцијалне туристичке комплексе. На многим локацијама улаз се не наплаћује, док се понегде плаћа само паркинг који служи за одржавање инфраструктуре.

Уместо редова киоска, сувенирница и реклама, дочекују вас дрвене стазе, видиковци и дискретне информативне табле које се готово стапају са околином.

Такав концепт омогућава да се посетиоци осећају као да истражују дивљину, а не тематски парк.

Више од 10.000 водопада

Исланд има више од 10.000 водопада. Тешко их је све пребројати, јер многи немају ни име, али довољно је неколико сати вожње да схватите зашто се ова бројка често помиње.

Неки, попут Сељаландсфосса, омогућавају да прошетате иза водене завесе. Други, попут Ск&оацуте;гафосса, импресионирају снагом и количином воде, док се мањи водопади појављују готово иза сваке кривине. Оно што их повезује јесте осећај да природа овде није уређена да би изгледала лепо на фотографији – она је једноставно таква.

Енергија која долази из земље

Док многе државе тек планирају енергетску транзицију, Исланд већ деценијама користи оно што му је природа подарила.

Захваљујући вулканској активности, готово све куће греју се геотермалном енергијом, док се највећи део електричне енергије производи из комбинације хидроелектрана и геотермалних електрана. Врела вода из дубине земље загрева домове, пуни базене, напаја чувену Плаву лагуну, али има и много ширу примену.

Један од најзанимљивијих примера јесу стакленици у којима током целе године успевају парадајз, краставци, паприка, па чак и јагоде. Док напољу зими температура често пада испод нуле, у пластеницима влада готово медитеранска клима захваљујући природној топлоти која долази из унутрашњости Земље.

На појединим фармама могуће је ручати свега неколико метара од места где је поврће убрано, што је искуство које многи туристи не очекују на острву познатом по леду и снегу.

Чиста вода као свакодневица

На Исланду готово да не постоји потреба за куповином флаширане воде. Вода из чесме сматра се једном од најчистијих на свету и безбедна је за пиће готово свуда на острву.

Туристима се често саветује да понесу једну вишекратну флашу коју ће допуњавати током путовања, чиме се додатно смањује количина пластичног отпада. То је још један мали детаљ који показује да одрживост овде није маркетиншки слоган, већ начин живота.

Лекција која остаје и после путовања

Можда највећи утисак који Исланд оставља није ниједан водопад, ниједан глечер нити еруптирајући гејзир. Највећи утисак оставља однос према природи.

На острву на којем људи вековима живе уз вулкане, глечере и сурову климу, научили су да природу не могу да победе, већ само да је поштују. Ту филозофију преносе и на своје госте. Зато их не дочекују дугачки спискови забрана, већ једноставно обећање да ће чувати оно због чега су и дошли.

Можда управо у томе лежи тајна Исланда. Нису га посебним учинили само спектакуларни пејзажи које је створила природа, већ одлука људи да их сачувају и за наредне генерације. А када једном прођете између водопада, вулкана, ледених лагуна и бескрајних поља лаве, постаје јасно да је то обећање најмање што сваки посетилац може да да.