Развој индустрије забаве у Србији у променљивој економији

Источник

Индустрија забаве у Србији генерише преко 180 милијарди динара годишње. Мање од 40% пролази кроз регулисане канале.

То је рачун Управе за игре на срећу за 2023. Постављен наспрам броја оператора који раде без лиценце – и нико нарочито не жури да то промени.

Колико вреди сектор данас?

Народна банка Србије процењује забавни сектор на 2,3–2,7% БДП-а за 2023. При БДП-у од 6,56 билиона динара, то је 151–177 милијарди само у регулисаном делу. Са сивом зоном прелази 180 – мада та бројка зависи ко је рачуна и колико је конзервативан.

Само легализоване кладионице пријавиле су ГГР од 47,3 млрд. динара у 2022. Пораст 28% у односу на 2019. EXIT фестивал привукао је 210.000 посетилаца из 63 земље и донео 214 милиона евра у туристичким приходима – то је само један фестивал, у Новом Саду, у јулу.

Сектор вреди двоструко више него што порески систем бележи. Тај јаз постоји годинама.

Ко предводи раст?

До 2020. физичке кладионице биле су несумњиво прве. Mozzart, Meridian и MaxBet заједно преко 65% тржишта – у мрежи од 2.800+ продајних места, број који кад га видиш по градовима изгледа веће него очекујеш.

Онда долази преокрет.

Онлајн сегмент у 2023. бележи раст ГГР-а од 34% у односу на претходну годину. Meridian је те исте године имао 41% прихода са онлајн платформе, насупрот 27% у 2020. Три године, огроман помак – иако је делимично последица пандемијских навика које нису нестале кад су се кладионице поново отвориле.

Живи догађаји такође расту. Страних концерата у Србији: 312 у 2021, 589 у 2023. Разлика је велика. Али и ту постоји детаљ – 38% карата продато без ПДВ евиденције, по интерној ревизији Министарства финансија из другог квартала 2024. Тако да и концерти имају своју сиву зону, само је мање видљива.

Дигитализација не ствара нове играче. Она мигрира постојеће са физичких на онлајн канале. Тај 34% раст неће трајати вечно – траје само колико траје та миграција.

Куда одлази новац?

Узмимо 100 милијарди динара које корисници потроше на забаву. Буџет добија 13,7 милијарди – кроз ГГР порез легалних оператора, делимично пријављен ПДВ на концертима и минималне приходе од дигиталних претплата.

Нелиценцирани онлајн оператори односе 18 милијарди ван система. Нула пореза. Нула обавезе одговорне игре. И нула правне заштите за корисника – ово последње је вероватно најважније, иако се најмање помиње.

Ако би само половина сиве зоне ушла у регулисани систем, порески приход би порастао за 3,6 млрд. динара годишње. Нису мале паре – то је 12 потпуно финансираних програма борбе против проблематичног коцкања. Мада буџетски приоритети су шта јесу, па ко зна где би тај новац стварно завршио.

Закон о играма на срећу из 2020. требало је да затвори јаз. KYC процедуре, минималан капитал, регистар самоискључења – све ушло у закон. Али лиценцни процес траје 18–24 месеца. До краја 2024. издате су 14 онлајн лиценце, насупрот процењених 60–80 активних сервиса на српском тржишту. Gamblit Monitor је то мерио у јуну 2024.

Блокирано је 340 нелиценцираних доменова у 2023. Паралелно – отворено 120 нових. Нето ефекат је приближно нула, мада у годишњем извештају то сигурно не изгледа тако.

Шта Србија може да научи од суседа?

Хрватска је 2019. увела строжи режим онлајн лиценцирања. До 2023: 22 активне лиценце, ГГР пораст са 1,2 млрд. HRK на 2,8 млрд. HRK, пријаве проблематичног коцкања пале за 14% – по HANFA подацима. Добар резултат. Уз напомену да је Хрватска ушла у ЕУ 2013. и имала додатни притисак усклађивања са кога Србија нема директан аналог.

Румунија је 2015. масовно блокирала нелиценциране сајтове. Педесет осам доменова у прва 6 месеца. Четрдесет посто тог саобраћаја прелило се на лиценциране операторе. Буџет: +32 милиона евра у прве 12 месеци. Не лош рачун за нешто што је у суштини технички процес.

Два приступа, оба бољи него чекање.

Србија је данас ближа Румунији 2014. него Хрватској 2023. Неки оператори – попут Wincraft – налазе се у мањини лиценцираних платформи које поштују правило: депозити на одвојеном рачуну, верификација корисника, алати за самоограничење. Разлику осетиш тек кад нешто крене наопако.

Шта то значи за кориснике?

Ако играш на онлајн платформама у Србији, разлика између лиценцираног и нелиценцираног оператора је конкретна. Лиценцирани мора да чува твој депозит на одвојеном наменском рачуну – члан 74. Закона о играма на срећу из 2020. Нелиценцирани не мора, и у случају проблема немаш коме да се обратиш у Србији.

Листа лиценцираних оператора је на ugs.gov.rs, ажурира се месечно. Провера траје 30 секунди. Већина корисника то никад не уради.

Истраживање Института за јавно здравље из 2023. показало је да 4,1% одраслих Срба испуњава клиничке критеријуме за проблематично коцкање. Виши проценат него у већини западноевропских земаља. Вероватно постоји веза са чињеницом да нелиценцирани оператори не примењују заштитне мере – мада та веза у студијама које сам прегледао није директно доказана.

Индустрија забаве у Србији расте. Питање није да ли расте – питање је ко профитира. Хрватска и Румунија показале су да регулација може да повећа и тржиште и порески приход у исто време. Нису противречне ствари.

За кориснике: провери лиценцу пре депозита. За инвеститоре: регулаторни ризик је реалан, али ко уђе у тренутку стабилизације ухватиће прозор. За буџет: 3,6 милијарди чека да уђе у систем, и нико их тренутно не узима.