Српско–Руско пријатељство овековечено у Алексинцу

Церемонија је започела освештањем споменика и поменом палим ратницима који је предводио Његово Високопреосвештенство Архиепископ и Митрополит нишки Господин Арсеније. У знак вечне захвалности и поштовања, венце на споменик изгинулим добровољцима положили су представници Министарства културе и Општине Алексинац, Амбасаде Руске Федерације у Београду, Руског дома у Београду, гости из Русије, удружења српско – руског пријатељства, борачких организација…

У име домаћина, скупу се обратио председник општине Алексинац, господин Далибор Радичевић, нагласивши значај овог споменика као симбола пријатељства и заједничке историје.

На историјску улогу добровољаца и важност неговања културе подсетио је и државни секретар у Министарству културе др Дејан Антић. "Споменик који данас са нашим пријатељима из Русије заједно откривамо сведочанство је братства, пожртвовања и љубави између два православна народа. Подигнут од камена са планине Озрен, он је већ скоро век и по неми чувар истине коју је Христос изговорио, а она гласи: „Од ове љубави нико веће нема да ко душу своју положи за пријатеље своје.“ Један од најважнијих ослонаца српског народа у његовој борби за национално ослобођење и обнову државности у 19. веку била је Русија. Њена подршка није била само политичка и дипломатска. Била је дубоко емотивна и духовна. А српски народ ту љубав није заборавио. И не заборавља је ни данас. Наша дужност као народа и као државе, јесте да памтимо. А култура памћења је темељ националног идентитета."

У име Владе Јамало - Ненецког аутономног округа и у своје лично име, губернатор Дмитриј Артјухов упутио је поздравно писмо поводом данашње свечаности, у коме се, поред осталог, наводи: "Подизање овог спомен обележја је важно сведочанство о нашој заједничкој посвећености очувању историјске истине. Оно ће постати симбол духовног сродства и вековног пријатељства између народа Русије и Србије, уједињених кроз заједничке вредности и историјске судбине. Изражавам искрену захвалност општини Алексинац и лично Вама, поштовани господине Далиборе Радичевићу, на дугогодишњој плодној сарадњи, јачању билатералних односа и нераскидивом пријатељству које веже наше регионе."

Захвалност и поштовање према жртви руских добровољаца пренети су и кроз уметнички програм у оквиру кога су наступили Државни академски руски народни ансамбл „Русија“, Алексиначки мешовити хор „Шуматовац” и алексиначка песникиња Слободанка Живковић.
Споменик, подигнут 1880. године на вису Рујевица, обновљен је као симбол вечне захвалности. Целокупна церемонија била је дубок израз поштовања према жртвама, али и подсећање на важност братства и сарадње.