На данашњи дан извојевана победа над Турцима у бици на Делиграду

У време турске офанзиве 1806, постојала су само два редута, шанац војводе Илије Барјактаревића и Топољак, док је утврђење према Белом Камену било у току. Делиградско утврђење чинило је огромну препреку турском надирању низ Мораву.

Почетком 1806. године, по Карађорђевом наређењу, изграђено је устаничко утврђење ради одбране јужног моравског правца. Његовом изградњом руководио је капетан аустријске војске и фортификатор Вуча Жикић, који је претходно побегао из Срема и придружио се војсци Петра Добрињца. Делиградско утврђење налазило се на пола пута између Алексинца и Ражња, на улазу у Ђуниски теснац, између Дреновачког потока и Мораве, куда је пролазио Цариградски друм.

Препрека турском надирању

У време турске офанзиве 1806, постојала су само два редута, шанац војводе Илије Барјактаревића и Топољак, док је утврђење према Белом Камену било у току. Делиградско утврђење чинило је огромну препреку турском надирању низ Мораву, односно на правцу Ниш-Београд.

Ибрахим-паша Бушатлија од Скадра, командант турске војске за напад на Србију, према саветима француских војних стручњака планирао је напад из три правца: из Видина са истока, из Ниша са југа и из Босне са запада. Пазван-Оглу и Реџеп-ага су вешто избегли покретање своје војске на устанике и једино је остао Јусуф-паша, који је са око 4.000 Турака покушао да крене из Пожаревца.

Први покушаји

Миленко Стојковић, који се тада налазио у Делиграду, одвојио је 6.000 војника и кренуо да га предусретне пре него стигне до утврђења. Обавештен да ће бити нападнут, паша је променио правац према Поречу, али га је Миленко опколио преко Волујка и Мајданпека и поразио. Турци су се разбежали према Кладову и Тимоку.

После овог пораза Ибрахим-паша наредио је Шаит-паши, који је располагао са 16.000 војника између Ниша и Мораве, да одмах крене на Делиград. Шаит-паша, потцењујући квалитет утврђења и војну снагу, кренуо је на Делиград 13. јула са 4.000 војника. Станоје Главаш и Вуле Илић, који су у то време командовали утврђењем, на време су опазили непријатеља и лако га натерали на повлачење.

Шаит-паша је сачекао долазак остатка своје војске, утврдивши се на једном узвишењу недалеко од Делиграда. Видевши их тамо, Петар Добрњац је одлучио да по сваку цену отера Турке са узвишења. Окупио је све што је могао од људства из околних утврђења и, уз помоћ сељака из оближњих села, на јуриш опколио Турке и протерао их са узвишења.

Са још већом војском 16. јула је Шаит-паша још једном покушао да нападне Делиград. У помоћ им је тада пристигао Младен Миловановић, командант Топољака, који је Шаит-пашу из Делиграда протерао све до Ниша и при томе запленио неколико топова, доста муниције и друге војне опреме.

Бес Ибрахима-паше и пораз Турака

Љут, Ибрахим-паша је одлучио да смени Шаит-пашу са положаја и затражи нову помоћ из Једрена, одакле је стигло око 50.000 војника из Једрена и доста војне опреме које је сместио у Алексинцу. Преузевши команду лично и рачунајући да ће Карађорђе бити заузет на Мишару, паша је кренуо крајем јула ка Делиграду. Посада Делиграда је ипак, без ичије помоћи, успела вештим маневрима да сломи нападе који су трајали готово шест недеља. Нападајући са бокова, ноћу истуреним снагама и концентричним нападима из утврђења, успела је да пробије блокаду и натера турску војску на повлачење ка Алексинцу. Том приликом је заплењено више топова, доста муниције и војна благајна турске војске.