„Зарезојла“ на алексиначки начин
Свети Трифун или популарно Зарезојла“ слави се у читавој Србији као дан виноградара.

Имали смо прилике да се дружимо са боемима који су се састали у Тихој ноћи да и овог пута као и претходних 29 година прославе, запевају, попију… Како каже наш народ, ред је изведен домаћински.
Ујутру се ишло у виноград да се зареже лоза и залије вином. Одсечене гранчице скупљене су у сноп и донесене кући да стоје до следеће године.
Други део настављен је у кафани Тиха ноћ. Колачар је ове године био Војислав Бошковић, трговац у пензији , а славу је осветио поп Иван. Свако је донео по нешто од куће , шта је имао, разне сезонске салате и наравно прасе које је било на столу. Од пића се пило само домаће вино и ракија – рекао нам је Илија Стојменов, грађевински предузимач и један од учесника.
Структура људи била је различита. За истим столом седели су кафеџије, професори, банкари, разне занатлије и пензионери. Најстарији међу њима био је 76 годишњи Маре Матић, бивши шеф познатог Мотела, једног од култих места Алексинчана.
И требало је видети како боеми умеју да уживају. Полако се пије, полако се мези, а највише се пева. Наравно, нико пијан јер сви су прошли дугогодишњу кафанску школу. Уз песму и свирку познатог нишког музичара Милета Динића Башала, главни штимунг давао је Жика Станковић, власник кафане Тиха ноћ који је први почео да пева, а затим су наставили и сви остали.
Сутрадан је организован „радни доручак“. Сумирали су се резултати, препричавале анегдоте, а дојело се и допили оно што је остало од јуче. И тако до следеће године, када ће ово друштво славити 30 година „опстанка за кафанским столом“ .
0 Коментара