Одлазак диктатора!

Дугогодишњи први човек афричке државе Зимбабве, енглески витез, коме је додуше касније одузета титула витеза добијена својевремено од енглеске краљице, Роберт Мугабе у 94. години живота морао је да поднесе оставку на функцију председника. На том положају био је 30 година. Од 1987. Претходно је био на месту премијера Зимбабвеа; од 1980. - 1987. Оставку је поднео под притиском војске, јавног мњења, страначких колега, а не треба сумњати ни у страну помоћ "демократског" света!

За Мугабеа се тврдило да краде на изборима. Да влада као самодржац. Да у његовој земљи нема слобода, да се гуши опозиција, медији су под контролом, економија је лоша. Много је незапослених, инфлација је својевремено престигла и ону српску у време Слободана Милошевића. Једном речју, држава без перспективе, јадна бедна, где већина становништва живи са седам долара на дан!

Страшно! Да људи живе са 700 динара дневно. Мада, може. Рецимо у Србији многи раде за минималац који отприлике износи око 210 долара месечно. А колико тек пензионера прима мање од 210 долара месечне мировине? И опет некако живе. Како? То само они знају. И то у Србији где је незапосленост једва изнад 10% а у Зимбабвеу, према наводима објективних и непристрасних западних новинара, 90%!

То да је Мугабе диктатор тврди америчка међународна заједница. Свако ко је против Америке и западног света, тај је диктатор, касапин, тиранин и слично. Читај, Мугабе, Садам Хусеин, Лукашенко, Милошевић, Кастро, Путин... Зато је Обама миротворац и добитник Нобелове награде за мир!

Но, вратимо се ми Мугабеу. Какав год да је био, Срби треба да га се сећају с поштовањем. У време највеће хистерије "слободног света" против Србије, Мугабе је био један од малобројних светских лидера који је Србији и Србима пружао несебичну помоћ и подршку. За разлику од садашњих српских пријатеља који су нам бацали бомбе, отимали територије, проглашавали нас геноцидним народом. Отимају нам цркве и манастире, руднике, планине, загадили тло радиоактивним ураном!

Господина Мугабеа треба и разумети. Човек стар, вероватно и болестан. Мора да је мало и излапео. Ако је и рекао нешто што не стоји, ако је и учинио неку погрешну ствар, разумљиво је. Многи светски лидери, далеко млађи од њега, лупетају све и свашта, греше у процени, лажу, упропашћују, па их народ и даље трпи. Шта ће народ? Кад је неко дуго на најважнијој функцији људи поверују да и нема бољег. А кога другога па да бирамо, - пита се неук гласач.

Радује чињеница да Мугабеа нису ухапсили и не пљују по њему. Бар за сада. Надајмо се да ће тако и остати. Народ у Африци уме да цени дело борца за слободу, човека под чијом влашћу је раст друштвеног производа био у неким годинама и 12% годишње. Човека који је успео да повећа писменост становништва, да драстично умањи смртност, да подигне углед својој држави. Био је и председник Афричке уније! Мало ли је! Кад би се тако понашале нове власти свуда у свету. Чак и у Европи нови људи на власти вређају и понижавају претходнике на сваком кораку. А себе величају. Као да од њих све почиње, да су први, да никада боље било није!  За годину две видеће се какав ће стандард имати становништво Зимбабвеа под новом влашћу. А ових седам долара дневно по становнику многи у свету могу само да сањају. Рачунам ту и на многе из напредних, брзорастућих економија!

Миодраг Тасић