Живот са мање од 50 евра месечно

Како је живети са пензијом нижом од пет хиљада динара, најбоље зна Мирослав Радуловић из Алексинца, који новчану накнаду прима као инвалид рада друге категорије. Законом о пензијском и инвалидском осигурању из 2003, инвалидима те категорије укинуте су накнаде, док су старим корисницима попут Мирослава, примања и даље далеко испод просечних пензија.

Када је алексиначка конфекција 2003. године отишла у стечај, Мирослав је имао 13 година радног стажа. Његова привремена новчана накнада, годину дана касније, као особи са инвалидитетом преведена је у инвалидску пензију. Уместо пуне, по закону је добио половину вредности накнаде коју би као особа са инвалидитетом временом стекао да фирма није отишла у стечај, што је месечно, у то време било 1.080 динара.

"Купим прво лекове, па онда платим дажбине што се може. Онда чекам да прође 15 дана до другог дела пензије. Тако, борба за живот траје из дана у дан", каже Мирослав.

Временом је пензија усклађивана, па је 2005. године порасла на 4.823 динара, колико Мирослав прима у последњих девет година.

Жалио се овај Алексинчанин пре две године, али, како каже, узалуд. Нема права ни на социјалну помоћ, јер мајка са којом живи има породичну пензију од 13.000 динара. У републичком Фонду за пензијско и инвалидско осигурање кажу да је све у складу са законом.

Начелница Филијале ПИО у Нишу Мирослава Илић објашњава да је износ пензије од 4.823 динара задржан док корисник усклађивањем пензија не достигне или не престигне тај износ.

Мирослав каже да би био задовољан са 10-12.000, колико се крећу пензије.

За 20 година, када напуни 65 година, Мирослав ће моћи у праву пензију само ако до тада оствари још две године радног стажа.