Саша Ристић из Рутевца деценијама сакупља старине, у његовој колекцији и предмети из пре нове ере

У његовој колекцији налазе се, између осталог, два одлично очувана илирска појаса из петог века пре нове ере, бронзане римске лампе, веома ретка пушка из српско-турских ратова, а пронашао је чак и два топа из 1876. године, пишу Нишке вести.

Ристић је казао да је сакупљањем старина почео да се бави када је имао свега 10 година.

„У бабиној шкрињи сам пронашао један новчић из 1920. године и онда кренуо да прикупљам старе кованице. У школи сам их показивао другој деци, па су и они кренули да их сакупљају, али би им то брзо досадило па би ми давали своје новчиће и тако сам брзо увећао своју колекцију“, изјавио је Ристић.

Он је рекао да не може да објасни због чега је почео да сакупља старине и како их је заволео.

„Нико се у мом окружењу тиме није бавио, а и сада се ретко ко тиме бави, тако да је моја колекција највећа на подручју Алексинца“, изјавио је Ристић.

Према његовим речима, након кованица почео је да сакупља предмете из античког периода, онда војну опрему, потом предмете из праисторије, док у последње време сакупља најразличитије старине.

„За антику сам се заинтересовао пошто сам од људи из села чуо да су проналазили различите предмете док су обрађивали земљу. Онда сам и ја почео да обилазим њиве након орања и киша и заиста сам пуно тога пронашао“, истакао је Ристић.

Највредније експонате, додао је Ристић, два илириска појаса, пронашао је захваљујући свештенику који га је позвао да провери део црквеног дворишта које је требало да буде бетонирано.

„Свештеник ме је позвао ме да проверим да ли у земљи коју су намеравали да бетонирају има нечега. Илирски појасеви које сам тамо пронашао су једини легални примерци у приватној колекцији у нашој земљи. Иначе, има их 11 у Србији и сви су у фрагментима, у деловима, а моји су једини цели. Са једног је одломљено једно парче, али имам и њега“, нагласио је Ристић.

Он је казао да је сасвим случајно, трагајући за старинама, испред једног отпада у Алексинцу пронашао два топа израђена још 1876. године.

„Роми су их извадили из Јужне Мораве код Гвозденог моста у Алексинцу. Повезли су их да их продају, а ја сам их откупио од њих. Касније сам сазнао да су то први Крупови топови који су се пунили отпозади. Сазнао сам и да је наша држава 1876. године купила за пробу четири топа од Немаца, а врло брзо започели су српско-турски ратови“, изјавио је Ристић.

До данас, додао је Ристић, није успео да сазна због чега су топови бачени у Мораву.

„Чувао сам их неко време у дворишту, али с обзиром да немам адекватне услове, један сам врло брзо продао Војном музеју у Београду, а један сам задржао за себе. Због неадекватних услова које имам тај топ сам 2018. године уступио на чување касарни „Мија Станиморовић“ у Нишу. Биће тамо на чувању до моје смрти, а после тога биће њихово трајно власништво“, казао је Ристић.

Он је истакао да своју колекцију стално увећава, тако да би му сада био потребан простор од сигурно 1.000 квадратних метара да би адекватно изложио све експонате.

„Одлазим на сајмове и обилазим отпаде и веровали или не, на сметлиштима се највише проналазе старине. Живимо у потрашачком времену, купимо нешто, користимо неко време и кад нам не треба бацимо, а поготово се бацају те старе ствари које су остале од баба, деда, очева…Људе те старе ствари углавном не интересују, а мени је жао да се упропасте па их сакупљам“, изјавио је Ристић.

Према његовим речима, велики број антиквитета из наше земље колекционари продају у иностранству, а он је, док је 80-тих година радио у Швајцарској, куповао старине које су долазиле из наше земље и доносио их у Рутевац. Његова велика жеља је, казао је, да старине са овог поднебља сачува за генерације које долазе.

„Маштам о томе да у дворишту куће направим српску кућу у моравском стилу и да у њој изложим највредније предмете. Међутим, за то је потребно пуно пара, најмање 30.000 евра, а ја се сада бавим пољопривредом и тешко могу да издвојим толики износ“, рекао је Ристић.

Он је казао да ће свакако кућу у Алексинцу у којој живи његова мајка, након њене смрти претворити у музеј, који ће највероватније оставити Алексинцу као завештање.