Фискални савет о првом делу дуга за Експо и Национални стадион: Само на камате иде 700 милиона евра

Како пише Нова економија, само плаћање камате на ове обвезнице коштаће пореске обвезнике око 700 милиона евра, што је огроман трошак, наводи се у управо објављеној анализи Фискалног савета.
 
Фискални савет указује да овај трошак није ни коначан јер ће за завршетак овог пројекта бити потребно и ново задуживање, што подразумева и додатне трошкове камата.

У једном делу ове анализе наводи се, између осталог, да пројекти који се спроводе мимо стандардних процедура имају неповољније услове финансирања, а нарочито они за које се узимају кредити од пословних банака.
 
Погоршање услова задуживања за нове инвестиционе пројекте имаће озбиљне буџетске импликације, пише Фискални савет.

Како се даље објашњава у анализи, Србија је прошла кроз три фазе узимања кредита за финансирање великих инвестиционих пројеката.
 
Прва фаза се ослањала на институционалне кредиторе (ЕИБ, ЕБРД, ИБРД) и она је подразумевала стриктно поштовање свих регулатива (морале су да се прате ригорозне процедуре и надзор по високим стандардима ових институција). Каматне стопе и други услови ових кредита били су веома повољни.
 
Друга фаза подразумева склапање аранжмана с билатералним кредиторима. Она је била знатно бржа, али су и каматне стопе биле нешто веће.
 
До треће фазе долази сада када инвестициони замах државе више не могу да испрате ни билатерални аранжмани. Кредити за најновије пројекте све више се зато узимају на отвореном тржишту и они су убедљиво најскупљи.
 
"Илустративан пример је финансирање првог дела пројекта ЕКСПО 2027 са Националним стадионом. Држава је за те потребе већ издала осмогодишње обвезнице у вредности од 150 милијарди динара (скоро 1,3 милијарди евра) по каматној стопи од седам одсто. Само плаћање камате на ове обвезнице коштаће пореске обвезнике око 700 милиона евра, што је огроман трошак."

На економске ефекте јавних улагања знатно утиче и то како ће се они у будућности користити и одржавати, а у Србији се не води довољно рачуна о дугорочној рентабилности изграђених објеката нити о трошковима њиховог будућег одржавања.
 
"С тим у вези, неки пројекти попут помињане фабрике вакцина или градње локалних фудбалских стадиона (Лесковац, Лозница, Зајечар) веома су упитни услед њиховог некоришћења или веома ограничене употребе. Важно је посебно скренути пажњу и на трошкове будућег одржавања изграђене инфраструктуре којима се такође не посвећује довољно пажње."
 
Фискални савет скреће пажњу да је регулаторни оквир за селекцију инвестиционих пројеката последњих година доста унапређен, али је проблем што се ова регулатива у пракси често заобилази.